Nema problema. Kao što znate, imam dugogodišnju istoriju angažovanja u ITKF-u i potpuno poznajem njegovu istoriju. Stoga, najpre da razjasnim — ne postoji „Kalifornijski“ ITKF — postoji samo ITKF — i to je onaj ITKF koji je sensei Nishiyama osnovao i registrovao u Sjedinjenim Američkim Državama, upisavši ga u registar Državnog sekretara Kalifornije pre nekoliko decenija. Svako može da tvrdi šta god želi, ali činjenica je da je originalni i jedini pravi ITKF onaj koji je Sensei registrovao. Kroz čitavu istoriju ITKF-a, mnogi su pokušavali da ga unište — počev od sedamdesetih godina pa sve do danas.

Istina je da je organizacija koju je gospodin Gaertner osnovao nastala 2019. godine, bez znanja ili prethodnog razgovora sa originalnim članovima ITKF-a, niti sa originalnim Upravnim odborom ITKF-a. Saznali smo za ovu novu organizaciju tek nakon što su on i gospodin Kuster izvršili suspenziju pokojnog doktora Vladimira Jorge i čitavog Evropskog saveza za tradicionalni karate (ETKF) 2021. godine. ETKF je bio aktivan i jak član originalne organizacije tokom 29 godina. Doktor Vladimir Jorga bio je neprekidno član Upravnog odbora ITKF-a od 1974. godine.

Svako zna da organizacija nastaje na datum svog osnivanja. Za Brazil, to je 2019. Za Makedoniju, to je 2021. Za ITKF registrovan u Kaliforniji, to je 1974. Pitam vas — „Ko je nepoštena strana?“ Gospodin Gaertner napustio je originalni ITKF. Bio je nepoštен prema meni i prema ITKF-u.

Njegova izjava je besmislena i služi isključivo tome da uzdigne sopstveni status. Nakon odlaska sensei Nishiyame, ITKF je nastavio da se razvija i raste. Kao dokaz — sensei Watanabe iz Brazila došao je na Letnji kamp u San Dijegu 2009. godine i podneo snažan predlog za organizovanje Svetskog prvenstva 2010. u Kuritibi, u čast Senseija. Da nije bilo čvrste osnove, kako gospodin Gaertner tvrdi, zašto bi sensei Watanabe i Brazil preuzeli tako veliki rizik?

Da li je bilo teško nakon odlaska sensei Nishiyame? Naravno da jeste. Bilo je izuzetno izazovno. Morali smo se nositi s mnogim egocentrizmom i mnoštvom ljudi koji su smatrali da bi trebalo da budu na čelu. Ali naša osnova bila je veoma čvrsta i danas ostaje takva. Svakodnevno jača, jer se organizacija oslobodila pojedinaca koji su ITKF koristili samo za lične poslovne interese, umesto za razvoj i dobrobit svih karateka širom sveta.

I ta tvrdnja je besmislena. Nema nikakve osnove u činjenicama. Na sednici na kojoj sam izabran za predsednika, predložio sam doktora Vladimira Jorgu za tu poziciju, jer je bio naš najstariji član. On je odbio i umesto toga predložio mene za predsednika i tehničkog predsednika, pošto sam tada obavljao dužnost vršioca dužnosti predsednika.

Sensei Nishiyama bio je teško bolestan 2008. godine. Zamolio me je da organizujem i vodim tehnički program Letnjeg kampa 2008. Kada se saznalo da Sensei neće moći da prisustvuje Šampionatu, zamolio me je da preuzmem ulogu vršioca dužnosti predsednika ITKF-a. Sa punom sigurnošću mogu da kažem da su moja namera i predanost uvek bili isključivo nastavak i unapređenje ITKF-a u skladu sa autentičnom filozofijom i smernicama koje mi je preneo sensei Nishiyama.

To je podjednako apsurdna tvrdnja. Reč je o lažnoj naraciji koja je pokrenuta 2013. godine, kada je ITKF imao probleme sa gospodinom Kwiеćinskim, koji je osnovao i proglasio svoju lažnu organizaciju WTKF legitimnim ITKF-om. Prava priča tiče se poreskog pitanja koje datira iz 2002. — radi se o grešci u računovodstvenoj prijavi vezanoj za transfere između AAKF-a i ITKF-a, koji su do 2010. godine delili kancelarije.

Kontaktirao sam nadležni državni organ Kalifornije kako bih utvrdio u čemu je problem. Državni organi su me uverili da ITKF može nastaviti sa zakonitim poslovanjem u Sjedinjenim Državama. Nakon ispravke, državni organi su ITKF-u refundirali sve nagomilane kazne i novčane globe. ITKF nikada nije poslovao „nezakonito.“ Ta tvrdnja je jednostavno strategija onih koji žele da nanesu štetu.

Ni u kom slučaju. To je samo deo priče. Tačno je da je gospođa Nami Nishiyama napisala pismo gospodinu Kwiеćinskom obaveštavajući ga da je ITKF bio u suspendovanom statusu od 2002. godine, ali on je njen odgovor izvukao iz konteksta. Nami je izuzetno poštena osoba, a 2002. je godina koja nam je bila zadana u okviru forenzičke revizije. Nakon ispravke, državni organi su refundirali sve kazne. ITKF nikada nije poslovao nezakonito.

Gospodin Kwiеćinski sazvao je 2013. godine sastanak u Dojo Stara Weis u Poljskoj, tvrdeći da je reč o legitimnom svetskom sastanku ITKF-a. To nije bila istina. Gospodin Gaertner je napisao snažno pismo u kome je jasno naveo da predstavnik Brazila na tom sastanku nije bio zastupnik stvarnog Brazilskog nacionalnog saveza — člana ITKF-a. Osudio je taj sastanak. Njegov odgovor bio je nesolicitan. Gospodin Gaertner bio je snažan zagovornik suspenzije na Vanrednom sastanku u Kankunu te godine. Njegovo pismo i podrška na tom sastanku bili su njegov doprinos. Sada čini isto.

Nakon Vanrednog sastanka u Kankunu, počeo sam da osećam pritisak da imam previše „moći“ držeći istovremeno pozicije predsednika i tehničkog predsednika. Razumeo sam kako to izgleda spolja i pomislio da bi dobra ideja bila da se odgovornosti podele. Gospodin Gaertner i ja smo prethodno dobro sarađivali. Imao je velik i uspešan Nacionalni savez, a ja sam se želeo fokusirati na tehničke aspekte. Mislio sam da ćemo on i ja biti dobar tim. Međutim, pokazalo se da je on hteo da preuzme odgovornost za sve — i tehničko i administrativno — što je upravo ono čega sam pokušavao da izbegnem. Tražio sam pomoć — ne atentatorа.

Ono što se odvijalo nakon tog sastanka nije bilo ništa manje od pučа. Izabrani Upravni odbor ITKF-a nije imao pojma da je gospodin Gaertner u Brazilu osnovao potpuno novu organizaciju. Suspendovao je doktora Vladimira Jorgu i Evropski savez, kršeći tako stvarni Statut ITKF-a, a na kraju je suspendovao i mene — sve to bez ikakvog obaveštenja, žalbenog postupka ili ikakve komunikacije.

Datum osnivanja njegove nove organizacije je septembar 2019. — pune tri meseca pre navodne Generalne skupštine održane u Brazilu. Između 2017. i 2019. godine, održao je brojne sastanke sa svojim „internim“ Odborom — nepoznatim stvarnom Upravnom odboru ITKF-a izabranom 2017. Ipak, nije održao ni jedan jedini sastanak sa Upravnim odborom ITKF-a iz 2017. Da li je to prihvatljivo? Mislim da nije.

Mogu vam reći samo ono što mi je rekao gospodin Gaertner. Naime, makedonska organizacija nije dostavila nikakav konačni predlog niti preduzela ikakve stvarne ili legitimne korake za organizovanje Šampionata.

Tokom naše istrage saznali smo da je bankovni račun bio otvoren na ime te nove organizacije — a ne originalnog ITKF-a. Takođe smo uspeli da pribavimo kopiju stvarnih osnivačkih dokumenata iz brazilskog registra, tako da imamo stvaran dokaz za ovu tvrdnju.

Ne sećam se te konkretne rasprave na Skupštini 2019. Postoji razlika između premještanja administrativne kancelarije i premještanja „Sedišta“ organizacije — pojma koji označava da celokupna pravna nadležnost organizacije prelazi pod drugačiji pravni sistem. Upravni odbor ITKF-a bio je potpuno protiv prenosa pravnog sedišta; hteo je da upravljanje ostane u Sjedinjenim Državama. Njihov stil upravljanja je „dim i ogledala“ — odvlačenje pažnje od stvarnog cilja koji žele da ostvare.

Gledajući unazad, smatram da je Generalna skupština 2019. bila farsa. Održana je bez ikakvog znanja članova ITKF-a da je nova i paralelna organizacija već bila uspostavljena, sa gospodinom Gaertnerom kao predsednikom — sa potpuno drugačijim Statutom i Odborom. Sve više verujem da je gospodin Gaertner iskoristio sastanak 2019. kako bi stvorio dokumentaciju i dao legitimitet onome što je već učinio. Na tim žurbeno sazvanim „Vanrednim sastancima“ nije bilo prostora za pravu diskusiju, a svako pitanje tretiralo se kao lični napad. Verovali smo mu na tom sastanku. Kasnije je tu veru izneverio.

Bio je to pravi haos — bez ikakve stvarne provere statusa zemalja koje su bile prisutne i glasale. I vama sam to rekao na samom sastanku, kao i doktoru Vladimiru Jorgi nakon njega.

Naravno da jeste. Gospodin Gaertner napravio je veliku grešku napuštajući ga. Organizacija je i dalje postojala kao pravno lice nakon što ju je napustio. Postupak su pregleale dve različite pravne firme, koje su došle do istog zaključka: sastanak iz 2019. ne treba smatrati validnim, nova organizacija nije legitimni ITKF, a čitav postupak graniči se sa prevarom. Stvarni ITKF je onaj originalni.

Apsolutno. Ali pitanje koje ja upućujem nazad vama je — „Da li ga imaju gospodin Gaertner, gospodin Kuster i brazilska organizacija?“ Njihov pristup podrazumeva eliminisanje opozicije isključenjem, bez ikakvog obaveštenja, žalbenog postupka ili razgovora. Svaki od tih ljudi računao je na to da je pravna akcija malo verovatna, pa su napredovali i prisvojili identitet i materijal ITKF-a kao vlastiti. To je prava krađa identiteta.

Ponavljam — ne postoji „Kalifornijski“ ITKF — postoji ITKF. U Sjedinjenim Državama postoji zakonski postupak koji organizaciji omogućava da administrativna kancelarija bude locirana van zemlje, dok organizacija i dalje ostaje pravno lice u SAD-u. Administrativna kancelarija sada se nalazi u Kanadi — pravno upravljanje ostaje u Sjedinjenim Državama. ITKF nikada nije trebalo da bude pod zakonodavstvom Brazila, Makedonije ili Poljske.

Nisam preuzeo rukovođenje ITKF-om sam od sebe. Učinio sam to uz podršku mnogih zemalja koje znaju istinu i žele da grade stvarni ITKF koji je sensei Nishiyama stvorio. Pravi ITKF živ je i zdrav — i održao je Svetsko šampionat u Berlinu, u Nemačkoj. Bez obzira na plagijatorstvo i krađu identiteta koje je ITKF morao da podnese, posvećeni smo autentičnom putu koji je zacrtao sensei Nishiyama.

Apsolutno ne. Rasprava ili postavljanje pitanja nisu bili podsticani, osim od strane pristalica koje su izražavale potpunu saglasnost sa gospodinom Gaertnerom i gospodinom Kusterom. Njihovo ponašanje nije ponašanje demokratske organizacije.

Da, sećam se. Protivio sam se koliko mi je bilo dozvoljeno — što je opet ograničavao gospodin Kuster. Postupak je bio potpuno suprotan Statutu ITKF-a. Akcija je bila usmerena isključivo na to da se doktor Vladimir Jorga i zemlje koje su se smatrale problematičnim isključe iz Gaertnerove organizacije. Neke zemlje koje su trebalo da prisustvuju čak nisu ni znale da se sastanak uopšte održao.

Ključno pitanje ostaje — „Da li će i pravno sedište biti premješteno? Ili će ono sada ostati u Brazilu?“ Pogledajte MOK — predsednici su dolazili iz Španije, Nemačke, a sada i iz Južne Afrike. Da li je sedište premješteno? Ne. Organizacija je ključna — ne pojedinac.

Nikada mi nije formalno saopštena moja suspenzija. Nije mi upućeno nijedno formalno Obaveštenje o suspenziji, nije mi ponuđen žalbeni postupak niti bilo kakva komunikacija bilo koje vrste. Koliko razumem, suspendovan sam na sastanku kome nisam prisustvovao — što je ironično, bio je to jedini sastanak Odbora koji sam propustio u čitavom vremenu mog angažovanja u Upravnom odboru ITKF-a, koje obuhvata nekoliko decenija. Da li je to profesionalnost, poštenje, integritet? Mislim da nije.

Navedeni razlog bio je taj što sam obnovio rad originalnog ITKF-a. Međutim, to sam učinio na zahtev Nacionalnih saveza ETKF-a koji su bili nepravedno suspendovani, a koji su upravo saznali da je gospodin Gaertner napustio originalnu registraciju ITKF-a — osnivajući potpuno novu organizaciju tri meseca pre Generalne skupštine 2019, bez znanja opšte članstva ili Upravnog odbora.

Ne. Nisam primio nikakvu komunikaciju osim onoga što pišu o meni i o originalnom ITKF-u sensei Nishiyame. Jednostavno su me blokirali na svim elektronskim platformama. Demokratska organizacija nudi mogućnost žalbe ili posredovanja radi rešavanja teških sukoba. Gospodin Gaertner i gospodin Kuster to ne čine. Čini se da gospodin Gaertner nema nikakav interes za bilo kakvo rešenje. To mi govori da su njegove stalne izjave o predanosti ITKF-u i nasleđu sensei Nishiyame lažne.

Da li ste svesni da je „magazin“ koji citirate njihov sopstveni magazin? Shodno tome, malo je verovatno da će pružiti uravnoteženo mišljenje. Nisam egocentričan što želim da zaštitim organizaciju-nasljednicu sensei Nishiyame, koju je on lično stvorio i registrovao. Verujem da je gospodin Gaertner napravio kolosalnu grešku i ne zna kako da je reši jer je ne može prihvatiti niti priznati. Mora nekoga drugog da okrivljuje.

Slažem se da je odvratno da organizacija čini ono što je opisano u citatu — ali krivac nije originalni ITKF. Krivci su unutar Globalnog ITKF-a. Oni su i licemeri što izgovaraju te stvari, s obzirom na to da je gospodin Gaertner stvorio potpuno novu i paralelnu ITKF organizaciju, ne obaveštavajući o tome stvarni Upravni odbor ni članstvo.

Ponovo smatram da su zamenili mesta. Dva pravna mišljenja koja smo pribavili tvrde suprotno od njihovih navoda. Prekršaj je na strani gospodina Gaertnera i njegove organizacije. Ta prava nikada nisu preneta na organizaciju gospodina Gaertnera, baš kao što nisu preneta na WTKF gospodina Kwiеćinskog, ni na Makedonski ITKF gospodina Nedeva. Svaki od njih računao je na to da je pravna akcija malo verovatna, pa su napredovali i prisvojili identitet i materijal ITKF-a kao vlastiti. To je prava krađa identiteta.

Tvrde da su posvećeni BUDO principima tradicionalnog karatea, ali poštenje, etičko i moralno ponašanje osnova su BUDO-a. U tome su licemeri. Moj fokus je na obnovi originalnog ITKF-a zajedno sa onima koji razumeju i žele da organizacija uspe.

Odlični su majstori spin-a sa dobrim marketinškim veštinama. Ali njihova organizacija nije izgrađena na temeljima sensei Nishiyame. Nisu posvećeni izgradnji i rastu Nishiyaminog nasleđa — posvećeni su jedino izgradnji sopstvenog, koristeći Senseijevo ime i rad. Imali su priliku da dokažu kako je drugačije, ali odlučili su da to ne učine. Čišćenje organizacije od njenih dugogodišnjih starijih članova koji imaju najviše zajedničke istorije sa sensei Nishiyamom snažan je pokazatelj da organizacija kojom upravljaju nije organizacija sensei Nishiyame. To je kartonska imitacija.

Mnogi tvrde da slede sensei Nishiyamu, ali malo ko poznaje ili sledi njegov put. Put sensei Nishiyame kroz ITKF tiče se razvoja čoveka. Cilj je pomoći svakoj osobi da dostigne svoj maksimalni potencijal — ne samo kao atletičaru u tradicionalnom karateu, već kao ljudskom biću. Takmičenje je deo tog puta, ali samo kao sredstvo u postizanju višeg cilja — samorazvoja.

Tradicionalni karate takmičenje ima svaki dan u svojim dojo-ima. Njegova svrha nije da se bude prvak — već da se razume samog sebe, koristeći opasnost kao motivaciju za jačanje uma, tela i duha. Upravo zato je Sensei uvek striktno insistirao na tome da pravila takmičarskih turnira moraju u potpunosti odražavati trening u dojo-u.

Svrha originalnog ITKF-a je da Senseijev put ostane čist, kroz razumevanje tog temeljnog cilja koji se može jednostavno izraziti rečima — „ponekad pobediš, a ponekad učiš… ali učenje je uvek pobeda.“